Pretežno Oblačno

18°C

Stara Pazova

Pretežno Oblačno

Vlažnost: 95%

Vetar: 11.27 km/h

  • 20 Jun 2018

    Mestimično oblačno 28°C 18°C

  • 21 Jun 2018

    Pretežno Oblačno 30°C 19°C


Pazova.org intervju - Igor Feldi
Pazova.org intervju - Igor Feldi
Pazova.org intervju - Katarina Vereš
Pazova.org intervju - Katarina Vereš
Dejan Majstorović - svetsko prvenstvo u basketu 3x3
Dejan Majstorović - svetsko prvenstvo u basketu 3x3
Pazova.org intervju - Miroslav Kičinja
Pazova.org intervju - Miroslav Kičinja

Intervju - Miloš Lazić direktor RTVSP

Miloš Lazić je rođen u Vojki pre tačno 30 godina. Posle završene osnovne škole u svom rodnom mestu, upisuje gimnaziju u Staroj Pazovi, a potom i Fakultet Dramskih umetnosti, smer Pozorišna i radio produkcija, gde je diplomirao sa prosečnom ocenom 9.

Još u toku studija bio je uključen u rad nekoliko većih televizijskih i radio stanica, a pre povratka u Staru Pazovu, radio je kao izvršni producent u pozorištu Madlenianum.

Od 2010. godine je direktor Radio Televizije Stara Pazova i najkompetentniji je da priča o radu tog lokalnog javnog servisa, kao i o planovima za budućnost same televizije, koja je prvog septembra zvanično počela sa emitovanjem programa.


 
"prvo je trebalo srediti stanje u radiju"

Radio Stara Pazova je jedan od najstarijih medija na ovim prostorima, nedavno je uz njega pokrenuta i televizija. Kada ste prošle godine dolazili na mesto direktora, da li ste imali ideju o osnivanju televizije već tada, ili je ona došla kasnije?

Imao sam ideju o pokretanju televizije. Mene je pozvao lično predsednik opštine da preuzmem kormilo tadašnjeg Radija Stara Pazova i odmah mi je saopštio da bi voleo da ova firma dobije još jedan medij, koji će biti u njenom okviru, tako da sam svesno ušao u to, ali je prvo trebalo srediti stanje u radiju, koje kao u svim institucijama kod nas, nikada nije sjajno.

Vi ste jedan od najmlađih, ako ne i najmlađi direktor jednog javnog servisa kod nas. Da li je to uticalo na Vas i na Vašu efikasnost? Da li ste imali problema sa nekim starijim saradnicima zbog toga?

Kada sam stupio na dužnost napravili smo spisak radnika za neke administrativne potrebe i na tom spisku sam video po datumu rođenja da sam ubedljivo najmlađi u kolektivu, što je verovatno retkost, ali eto i to se dešava. Inače sam se borio za to da mlađi ljudi malo ranije padnu u vatru. To nije uvek prijatno. Potrebno je određeno iskustvo kada vodite neku firmu. Možda vas zaposleni na prvi pogle i ne shvate odmah ozbiljno, često vas poslovni partneri ne shvataju ozbiljno, ali posle par nedelja sve to dođe na svoje. Moram priznati da su me zaposleni ispoštovali u tom smislu od prvog momenta, a čak mi je u prvom trenutku bilo pomalo neprijatno, da mi ljudi koji imaju nekoliko godina do penzije persiraju, ali to je sve deo ovog posla.

 

"Pre svega smo promenili muziku"

Radio Stara Pazova na ovim prostorima već decenijama ima ulogu javnog servisa, ali je prethodnih godina imao mnogo uspona i padova. Kakvo ste stanje zatekli po svom dolasku?

Jeste, Radio Stara Pazova je čak ušao u enciklopedije radio difuzije kao jedan od prvih lokalnih radija na ovim prostorima i u toku svog postojanja kao i svaka institucija doživeo je svoje uspone i padove. Ja sam očekivao da ću zateći bolje stanje nego što je to delovalo spolja, međutim prevario sam se. Zatekao sam da u tom radiju postoji puno neiskorišćenih kapaciteta koji su zapostavljeni, a sa druge strane da se stihijski rešavaju neke stvari za koje je dovoljno posvetiti samo malo pažnje i one bi dobile svoj pravi oblik. Bilo je određenih problema sa prošlim direktorom, pa su mi loši međuljudski odnosi u startu zasmetali. Tamo gde postoji velika količina nezadovoljstva kolegom, menadžmentom, to se oseti u svakom polju posla i u programu i u tehnici i malo me je utešilo da je sve to ipak rešivo, samo je potrebno vreme.

Da li su loši međuljudski odnosi ono što Vam je najviše zasmetalo po dolasku na radio stanicu?

To je ono što vam prvo upadne u oči, a najviše zbog toga što su ti loši odnosi uticali na rad. Mi možemo da se ne volimo, da se ne javimo jedan drugome na ulici, ja ne tražim da mi svi budemo dobri drugari među sobom i niko to i ne očekuje, niti mislim da je to moguće, ali dok su ovde svi moraju da sarađuju. Kada ljudi i po par decenija rade na istom mestu zajedno, mnoge se ratne sekire iskopaju, ali ono što sam zaista zahtevao je da se to ostavi ispred radija i hajde da radimo.

Koje ste novine uneli u rad radija od kako ste na mestu direktora?

Radio program u osnovnoj postavci nisam želeo da menjam iz korena. Tako da sam tu prvu postavljenu programsku šemu ostavio i samo sam pokušao celu priču da osvežim. Pre svega smo promenili muziku. Malo ljudi zna da 70 procenata radijskog programa čini muzika. Zbog toga sam pokušao da uobličim tu muziku, a tu se uvek javni servis nađe u mukama. Najlakše je uobličiti muziku na specijalizovanim radio stanicama, ali kada si obavezan da te sluša i onaj ko ustaje ujutru rano da namiriva i onaj ko ustaje nešto kasnije da bi otišao na fakultet, vi ste onda u problemu. Gora stvar od loše muzike na radiju je mešanje dobre i loše, a premostili smo taj problem puštanjem popularne muzike osamdesetih.
Druga važna stvar koja je urađena, a na koju sam lično ponosan je da smo potpuno zvučno redizajnirali radio stanicu. A to sam uradio sa ljudima sa kojima sam završavao fakultete i sa kojima se družim i dan danas. Moj kolega, asistent na predmetu Primenjena muzika i dizajn zvuka, na Fakultetu dramskih umetnosti, Dobrivoje Milijanović je dobio u zadatak da redizajnira sve džinglove, špice, i sve što je vezano za taj zvučni kostur radija. Napisana je orginalna muzika sa novim profesionalnim spikerom koji je čitao tekst i to je kao kad malo okrečite uši. Radio je već posle toga počeo ozbiljnije da zvuči, bez namere da kažem da je zvučao neozbiljno ranije.

 

"isključivo ćemo emitovati program koji se tiče lokala"

Ovih dana jedna od najvažnijih i najzanimljivijih tema u našoj opštini je početak rada televizije. Šta nam možete reći o programskoj šemi koja se trenutno emituje i kakvi su planovi da se ona unapredi u bližem vremenskom periodu?

Godinu dana smo radili na projektu otvaranja televizije i to uopšte nije lako. Od 1991 godine do danas na području Srbije je nastalo preko 1200 elektronskih medija, što je verovatno jedan od rekorda u evropi. Od toga je 500 bilo televizija i to su uglavnom bile lokalne televizije i sve te televizije su bile uglavnom loše. To je prva teza od koje sam ja pošao kada smo počeli da pravimo projekat televizijskog programa pri radiju. Počeli smo od premise, bolje da pravimo malo programa ali da bude dobar, nego da pravimo dnevno dvadesetak sati, a da smo u nekom programskom ćorsokaku i da se ispostavi da zaista nemamo šta da emitujemo, ili da praktično reemitujemo nešto što je neko drugi napravio. Pre svega smo od toga krenuli i negde smo zacrtali da se naš program, barem u onom svom premijernom delu, emituje u takozvanom televizijskom prajmtajmu, od popodnevnih časova, kada se ljudi vrate sa posla i kada deca dođu iz škole, pa do ponoći.

Da li će osnova programa biti informativne emisije?

Programsku šemu od prvog dana koncipiramo oko informativnih emisija. „Zabetonirali“ smo da imamo dva dnevnika, u 17:30 i 21:30, a pri tom vodeći računa da ne ulazimo svojim terminom u dnevnike nacionalnih i regionalnih emitera, kao što su Radio Televizija Vojvodine, Radio Televizija Srbije, Prva TV i B 92. Važno nam je da naši sugrađani pogledaju sve nacionalne informativne emisije, a da potpuno otvorimo prostor i za našu informativnu emisiju.
Tu su i vesti na svakih sat vremena, ako gledamo i vesti na srpskom i na slovačkom jeziku. Normalno je da smo programsku šemu fokusirali oko informativnog programa, jer je informativni program jedino što je na lokalnoj televiziji drugačije u odnosu na nacionalne televizije. Mi nećemo pokušavati da se poredimo sa velikim tevizijama i isključivo ćemo emitovati program koji se tiče lokala. Program koji je iz naše ulice, sa naših plaža, bazena, škola i stadiona. I to će biti naša osnovna prednost u odnosu na ostalih 70 kanala koliko sada imamo na kablovskoj televiziji.

Da li će biti autorskih emisija u produkciji televizije, koje se planiraju, ili su već počele da se emituju?

Mi smo se prvo fokusirali na taj informativni program, a takođe ćemo imati najmanje jednom dnevno emisije u našoj produkciji, koje se tiču različitih oblasti društvenog života. Ponedeljkom ćemo imati Sportski pregled, ali ne šta je uradio Mančester Junajted, već šta su uradili lokalni sprotski klubovi i propratićemo sa koliko je god to moguće slike sa terena, jer slika je ta koja televiziji daje posebnu draž.
Svakako ćemo imati i četvrtkom Agroservis, jer smo naravno poljoprivredni kraj i poljoprivreda je dugo na našem programu, još od Radija Vojke i uz Sportski pregled su to dve najstarije emisije, koje postoje već 44 godine, a sada dobijaju i svoju televizijsku formu.
Naravno da će biti i emisija o kulturi, jer su to i moji lični afiniteti. Verujem da će informativa, kultura i sport biti okosnica. Politikom ćemo se baviti najmanje moguće, a mislim da lokalni medij i nema baš posebno zanimljiv politički program, prosto mislim da mu nešto preterano i ne treba.
Spremamo i jednu emisiju za decu i to novinarka koja je radila sličnu emisiju na radiju, će takođe sve to preneti u tv formu. Moramo naravno praviti i autorsku emisiju posvećenu mladima i to mladi da je proizvode.

Niste spomenuli filmski program. Da li će biti emitovani i filmovi, ili možda neke igrane serije?

To će malo da sačeka. Filmskog programa se ljudi zaista mogu nagledati na velikim televizijama. A i ako bude serijskog i filmskog programa, on će biti vrlo probran. Za filmski program su ipak potrebne malo veće finansije, a Radio Televizija Stara Pazova je ipak zvanična institucija i mi ne možemo uzeti film iz video kluba i pustiti ga u programu. Mi smo institucija koja poštuje autorska prava, koja ih veoma izdašno i plaća, barem kada je muzika u pitanju.

 

"Mediji i kultura nisu profitabilni, ali su potrebni."

Poslednjih meseci, od kako je sa emitovanjem počeo eksperimentalni program, na lokalnim forumima i uopšte na internetu, vodile su se razne diskusije, gde su građani dosta i kritikovali samu ideju o osnivanju televizije, smatrajući da će se potrošiti mnogo novca na nešto što možda i neće biti dovoljno kvalitetno da opravda uložena sredstva, a da se opet u neke druge važne projekte ne ulaže. Da li Vi čitate takve diskusije na internetu i da li uopšte obraćate pažnju na takve stvari?

Meni je naravno važno da znam šta građani, za koje pravimo program, misle o nama. Sa druge strane, ja inače forume nešto preterano ne posećujem. Prosto tamo svako u ime bilo koga može nešto da kaže, a pri tome se ne zna kakav profesionalni integritet stoji iza njega.
Mediji i kultura nisu profitabilni, ali su potrebni. Svaki građanin Stare Pazove ima pravo da ispunjava svoje kulturne potrebe i mora da mu se da pravo da bude informisan, iako će uvek da bude nevreme za medije i kulturu.
Treba se potruditi u tom slučaju, da kada već trošite državne pare, da ih trošite krajnje racionalno i sa velikom odgovornošću, jer je u pitanju novac poreskih obveznika naše opštine.
Ja sam osluškivao sve kritike, i one dobronamerne i zlonamerne i shvatio sam da se ne treba previše nervirati ako neko pod nekim pseudonimom izjavi nešto. Prosto treba ga demantovati delom. E sad što za dela treba malo više vremena, to je drugi problem.

 

"Na televizijsku opremu i na adaptaciju dela zgrade radija, je do sada potrošeno ukupno 5.144.000 dinara."

Jedan od predmeta najčešćih diskusija na forumima, a i uopšte među građanima, je bio i način finansiranja televizije. Da li možete da nam objasnite kako finansiranje funkcioniše?

Javno preduzeće za informisanje, Radio Televizija Stara Pazova, je sa 60 posto svojih sredstava na budžetu opštine i 40 posto mora da zaradi, kao i bilo koje preduzeće koje mora da posluje radi profita. Mislim da je takav sistem od kada postoji Radio Stara Pazova, a sada Radio Televizija Stara Pazova. Što se same televizije tiče, sa opštinom je ugovoreno da ona snosi troškove nabavke opreme i adaptiranja prostora za studio.
Na televizijsku opremu i na adaptaciju dela zgrade radija, je do sada potrošeno ukupno 5.144.000 dinara.

Da li ste zadovoljni opremom koja je nabavljena?

O da! Vodili smo računa o svakoj sitnici. Vodili smo računa da nam kamere ne budu na kasete koje se troše, bacaju, pa kupuju nove gotovo svaki drugi dan, već da budu na kartice. Vodili smo računa i da nam oprema bude kompletno digitalizovana, jer će digitalizacija televizijskog programa biti uskoro obavezna. Ja mogu da kažem da je Televizija Stara Pazova spremna, mi čak imamo suprotan problem. Mi možemo da proizvodimo sliku u HD rezoluciji, a kablovski operater još uvek nema tu mogućnost da nam pruži.
Ova oprema koja je sada postavljena mora da bude u funkciji narednih deset godina minimum i time ćemo olakšati da ko god sledeći dođe na čelo ove kuće, neće imati glavobolje što se tiče opreme.

 

"ako su opštinski čelnici aktivni, mi ih pratimo, a ako nisu, ne pratimo ih" 

Upravo zbog činjenice da se televizija većim delom finansira iz opštinskog budžeta, građani su zabrinuti da će to negativno uticati na objektivnost informativnog programa. Predsednik Jović je prilikom otvaranja televizije javno obećao da se neće mešati u uređivačku politiku. Kakav je Vaš stav o svemu tome?

Predsednik Jović je u prvom susretu sa mnom, kada me je pozvao da budem direktor, rekao upravo to. Obećao je da se neće mešati.
Često stignu kritike da mi previše pratimo rad opštinskih čelnika, ali tu je moj odgovor, da ako su opštinski čelnici aktivni, mi ih pratimo, a ako nisu, ne pratimo ih.

Da li je to zamerka opoziciji, da jednostavno nema akcija koje oni organizuju i koje bi vredelo ispratiti?

Opozicija ne organizuje još uvek nikakve akcije i to je i moj odgovor na pitanje.
Pre par meseci u lokalnoj skupštini su bili neki incidenti između opozicije i obezbeđenja. Ja sam tada pozvao predsednika te opozicione poslaničke grupe i rekao sam mu, imamo izveštaj o tome, ali voleli bismo i da čujemo Vašu stranu. On je došao da razgovara sa mnom, ali iz samo njemu znanih razloga nije želeo da daje izjavu.
Niti je meni iko zamerio što sam ga pozvao, niti bi mi iko zamerio da je dao izjavu.

 

"Objavljivanje problema je poziv na akciju i mi nećemo nikoga ni pljuvati ni napadati"

Često će problemi građana koje treba objaviti, biti vezani za loš rad nekih javnih preduzeća ili ustanova. Postoji mogućnost da objavljivanjem takvih priča dođete u sukob sa nekim od direktora tih javnih preduzeća. Da li ste spremni na takve situacije?

Naravno da smo spremni na to. Prosto da nismo spremni, ne bismo ni ulazili u sve ovo.
Javna preduzeća rešavaju naše komunalne i infrastrukturne probleme. Ja smatram da problem trebamo rešavati svi zajedno. Ako se neko ljuti zato što je objavljen neki konkretan problem, mislim da je on u krivu. Mislim da objavljivanje problema nije pljuvanje nekoga. Objavljivanje problema je poziv na akciju i mi nećemo nikoga ni pljuvati ni napadati, ni voditi tendenciozne medijske ratove protiv nekoga. Mislim da to niko ni ne želi. Ni građani ni opozicija ni osnivači, već ćemo zapravo pozivati na akciju.

Da li je do sada bilo slučajeva da nailazite na ljutnju nekog od direktora javnih preduzeća ili ustanova?

Imali smo nekoliko primera. Ako objavimo nešto što se nekome nije svidelo, on se ljuti, ali već posle jednog kratkog razgovora, dobija se sasvim drugačija slika. Nismo mi ovde da bismo se svađali već da bismo nešto radili. Ljudi pomisle često da je nešto upereno protiv njih lično, ali to manir moj urednički svakako nije.

 

"Ako steknem svoju porodicu uskoro, ne znam koliko ću ovim tempom moći da izdržim"

Vođenje i organizacija i radija i televizije je velika obaveza i sigurno zahteva mnogo truda i odricanja, koliko zbog toga trpi Vaš privatan život?

Ja sam čovek koji ima 30 godina i sa jedne strane imam dovoljno energije da se potpuno posvetim tome, ali tu ste u pravu, moj radni dan traje između 17 i 18 sati. Predsednik opštine mi je u jednom razgovoru rekao da biti direktor nije nagrada, već prilika da puno radiš i verovatno je svaka javna funkcija takva.
Ako steknem svoju porodicu uskoro, ne znam koliko ću ovim tempom moći da izdržim, ali za sada je to veliko odricanje i veliki posao i ja vrlo iskreno i uporno istrajavam u tome.

Posmatrajući sebe u privatnom i poslovnom smislu, da li imate neki dugoročni plan?  Gde vidite sebe za 5 godina?

Ja volim planove i volim zaista da planiram. Mislim da je osnova dobre organizacije i dobrog menadžmenta u dobrom planiranju, gde su planovi i ciljevi ostvarivi i merljivi.
Tih nekih životnih dugoročnih planova nemam. Zaista mi je važno da kuća koju vodim bude održiva, što uz pomoć opštinskih subvencija, što i da sama profitira kroz radijski i televizijski program.
Ne znam da li ću celog veka biti direktor, niti to želim. Volim da sam čovek koji je koristan društvu. Želja mi je da sve što uradim ostane iza mene nekim naslednicima, da bi im bilo mnogo lakše nego što je meni bilo.

 

 

                                                                   Pripremio i razgovarao Branislav Uzelac